Без њих се једноставно не може

Ако сте прочитали моју прошлу колумну, сетићете се да смо говорили о речи која почиње на слово „р“. То је била реч роман. Међутим, поменула сам још једну реч веома битну за књижевност, а такође почиње на „р“. У питању је реч реализам. Да не буде да не знам да одржим дата обећања, позабавићемо се мало француским реалистима.Сигурна сам да је свако ко воли књижевност прочитао бар једно дело Балзака, Флобера или Стендала. Ови писци сврставају се у најлешу и најважнију светску књижевност, стварали су током 19. века и оставили човечанству дела непроцењиве вредности. Ипак, поменути писци се међусобно веома разликују, упркос томе што се сва тројица сврставају у француски реализам.Уколико волите странице на којим је сваки детаљ описан до детаља, онда је Балзак (Honoré de Balzac) ваш писац. Овај писац је написао велики број романа које је објединио под именом Људска комедија. Балзак у својим делима приказује читав један свет, он просто изучава људске врсте попут животињских и тако ствара типове. Многи његови јунаци срећу се у различитим романима, тако да читалац читајући неко Балзаково дело може да сагледа из друге перспективе јунака кога је већ упознао у неком претходном роману. Овакав начин стварања дела омогућио је Балзаку да од својих романа створи читаво једно друштво које он проучава, друштво од око две хиљаде ликова! Овај писац је био одличан посматрач, али и велики визионар. Захваљујући овим својим способностима, успео је да оствари оно што је по његовом мишљењу задатак сваког романописца: јасно одредити и приказати ситуације у којима се типичне људске особине испољавају. Те типичне особине одређују сваког Балзаковог јунака, а сваки његов јунак поседује неку врсту страсти и испољава се бар у једном виду од могућа три у којима се појављују Балзакови јунаци, а то су друштвени, морални и филозофски вид.Уколико сте љубитељи савршеног, беспрекорног стила, уколико волите складне реченице које је писац чак и наглас читао да би био сигуран да лепо звуче, онда прочитајте неко дело тог писца, а он је Флобер (Gustave Flaubert). Његова Госпођа Бовари (Madame Bovary) коштала га је много, јер је био оптужен због неморалности, као и његов издавач. Данас би нам ова оптужба деловала смешно и чудно, али поред тога што је Флобер слободно писао о теми прељубе, он је унео и друге новине у књижевност. Одувек је желео да напише књигу ни о чему, односно књигу о обичном, баналном животу. Овај писац је умео да савршеним стилом прикаже баналну реалност, а сукоб између сна и стварности у његовим романима добија прави значај и у књижевности добија назив баш по Флоберовој јунакињи: боваризам.Трећи главни представник француског реализма јесте Стендал (псеудоним имена Marie-Henri Beyle). За разлику од других писаца реализма, Стендалу се општост не допада много. Овај писац трага за малом, али драгоценом и истинитом појединошћу, јер писац не би смео све да унесе у роман, већ само овако одабране детаље. Романописац мора да продре у мисли јунака и овај начин приказивања мисли назива се субјективни реализам. Дакле, писац по Стендаловом мишљењу мора да се потруди да одабере праве детаље који ће му помоћи да створи идеализацију стварности. Оно што је веома битно за Стендалове романе, то је његов поглед на свет, у књижевности познат као белизам (beylisme – назив потиче од правог Стендаловог презимена: Beyle). Белизам подразумева јасно суочавање са стварношћу, ма колико она сурова бива, лов на срећу која је циљ сваког живота, али која не сме да се оствари по сваку цену, већ увек у складу са моралним вредностима. Белизам подразумева и огромну снагу, вољу, енергију, а Стендалови јунаци су оличење култа енергије, без које би лов на срећу био узалудан. Они су и оличење критичког сагледавања савременика и друштва пуног сплетки и превара. Да ли је данас нешто другачије?Ово је био мали час француске књижевности, кратки увод у ваша, надам се, дуга читања. Наравно, немојте помислити да је ово цела прича о француском реализму. Можемо слободно рећи да ово није чак ни почетак, а и да је број писаца који припадају овом правцу далеко већи. Нека циљ ове колумне буде двострук: да заголица машту онима који ове писце не познају баш најбоље и да сумира неке идеје и запажања оних који су прочитали нешто од ове славне тројке. Надам се да је циљ и остварен.