Компаративно поређење

Наслов звучи мало чудно? Одмах ћемо га објаснити. Да ли сте икада размишљали о изразима за поређење који се користе у нашем језику? Многи од њих су очигледни и јасно нам је зашто се каже да неко ћути као риба или плаче као киша. Али зашто кажемo да неко лаже као пас, а уче нас од малих ногу да је пас човеков најбољи пријатељ? Или да је неко пијан као мајка? Ситуација постаје још занимљивија ако упоредимо компаративне изразе у нашем језику са изразима за поређење у неком другом језику. Тада ће нам многи од их звучати смешно, чудно или без икаквог смисла. Неки од њих ће се и поклапати и онда се поставља питање како се у двема културама, веома различитим, користе исти изрази за поређење. Овог пута посматрамо изразе у српском и у француском језику.Да кренемо од политичких односа који су увек најбоље надахнуће када треба да опишемо неке лоше особине. Иако познајем неке веома паметне Босанце, код нас се обично каже да је неко глуп као Босанац, а Французи ову особину приписују Белгијанцима. И као што ми имамо читав циклус вицева на ову тему, тако се и Французи шале на рачун својих комшија. Ни Енглези не пролазе много боље, па када се неко искраде као кукавица, каже се да се извлачи као Енглез. А шта мислите, како кажу Енглези? Код њих се неко извлачи и бежи баш као Француз!Док код нас неко расте као квасац, у Француској расте као печурка. Као што је већ речено, у Србији се обично плаче попут кише, а у Француској попут мадлене. Ово већ звучи без неке нарочите логике, а у ствари није тако. Познати француски колачи који се једу уз чај зову се мадлене и поређење потиче од слике која се ствара када се тај колачић умочи у чај. Сетимо се само Пруста који, слободно речено, дугује своје Трагање за изгубљеним временом баш овом колачићу! Међутим, Французи умеју да плачу и као крава или као фонтана.Када је неки Француз јак, онда се за њега каже да је јак као Турчин. У Србији неко пуши као Турчин, као смук, чак и пије као смук. Французи су много маштовитији када је у питању овај израз, па кажу да неко пије као Пољак или Швајцарац, или сунђер, рупа, буре, звонар, ватрогасац итд. Док су Срби пијани као мајка или летва, Французи су пијани као магарци или свиње.И ми и они нешто чувамо као очи у глави и спавамо као кладе. Док код нас бубрег живи у лоју, у Француској петао живи у тесту. Већ смо рекли да кад је неко глуп, пореди се са суседима, али неко може бити глуп и као ноћ, као гуска, као магарац. И У Француској су магарци и гуске глупи, али поред њих глупи су и ковчег, купус, крчаг, месец, кофер, па и сопствена стопала!И код нас и код њих нешто је јасно као дан, а код њих је још јасно и попут изворске воде, док се код нас обично каже да је нешто бистро као суза. Ми смо здрави попут дрена, а Французи се држе добро попут граба, што је такође једна врста дрвета, или попут париског Новог моста. И док код нас без много смисла неко лаже као пас, Французи су искренији по овом питању, те код њих неко обично лаже као зубар или као грудњак.Надам се да вам ова колумна није била досадна као киша или стеница.П.С. На француском је нешто досадно и као смрт.

Pubblicato da Milica Marinković

Zdravo! Mi chiamo Milica Marinković, sono nata e cresciuta in Serbia. Molto presto ho incominciato a esplorare culture nuove attraverso le loro lingue. Dapprima quella inglese, poi quella francese e finalmente quella italiana. Dulcis in fundo, direi, perché quest’ultima scelta ha avuto il maggior impatto sulla mia vita. Infatti, dopo aver conseguito la Laurea e il Master in Lingue e letterature romanze all’Università di Belgrado, mi sono trasferita in Italia, dove ho iniziato i miei studi di dottorato di ricerca. In Serbia ho avuto la fortuna di essere stata borsista statale e comunale per tutta la durata dei miei studi, in Italia ho ottenuto la Borsa di studio del Governo italiano, ma il 2014 mi ha vista vincitrice della prestigiosa borsa di studio canadese Bourse Gaston-Miron, offertami dall’Associazione Internazionale degli Studi Quebecchesi (AIEQ). Dopo essermi perfezionata in Canada come ricercatrice in Letteratura francofona, ho conseguito il titolo di Dottore di ricerca presso l’Università degli Studi di Bari, anche se i miei studi e le mie ricerche non sono tutt’ora terminati. Infatti, mi ritengo un’eterna studentessa e ricercatrice e ciò si riflette sulle mie esperienze lavorative che richiedono continui approfondimenti ed evoluzioni. I miei ambiti professionali sono insegnamento, traduzione e scrittura. Subito dopo il diploma liceale ho iniziato a insegnare il francese ai più piccoli e allora ho capito che non avrei mai smesso di trasmettere le mie competenze agli altri. Ad oggi ho accumulato diverse esperienze come insegnante di francese, italiano e serbo, sia nella pubblica istruzione, nell’ambito universitario, aziendale e privato. Come traduttrice, oltre alla traduzione dei documenti, posso ritenermi orgogliosa di aver dato la voce italiana a uno dei maggiori scrittori della letteratura serba, Jovan Dučić, traducendo, insieme alla collega Valeria Uva, il suo capolavoro Città e chimere (Bari, Stilo Editrice 2015), così come a Vladan Matijević, uno dei più importanti scrittori contemporanei, traducendo il suo romanzo Lezioni di gioia (Lugo, WhiteFly Press 2015). Coltivo la mia passione per la scrittura in lingua italiana sia come autrice di romanzi (al mio attivo ci sono Piacere, Amelia, pubblicato nel 2016 dalla casa editrice barese Les Flâneurs Edizioni e In serbo, uscito nel 2019 sempre per i tipi de Les Flâneurs) e di diversi racconti, pubblicati su riviste e raccolte, come curatrice di varie antologie poetiche, come redattrice della rivista “incroci” (Bari, Adda Editore). E, naturalmente, come blogger di questo sito.

Rispondi

Inserisci i tuoi dati qui sotto o clicca su un'icona per effettuare l'accesso:

Logo di WordPress.com

Stai commentando usando il tuo account WordPress.com. Chiudi sessione /  Modifica )

Foto Twitter

Stai commentando usando il tuo account Twitter. Chiudi sessione /  Modifica )

Foto di Facebook

Stai commentando usando il tuo account Facebook. Chiudi sessione /  Modifica )

Connessione a %s...