Моћ нашег времена

Читајући овај наслов, вероватно ће многи од вас помислити да наше време и нема баш неку посебну моћ, упркос технолошком напретку и многим погодностима које наши преци (не тако давни) нису могли ни да замисле. Међутим, ако вам кажем да мислим на једно наше, српско време, глаголско време, онда вам тек можда неће бити јасан наслов. Ипак, перфекат је стварно моћан!

Да, ово наше глаголско време, које припада систему прошлих времена, заиста има тако широк домен своје употребе да би му позавидела многа страна глаголска времена. Узмимо за пример један наш глагол. На пример, на пример… певати (јер Срби воле да певају и не стиде се да покажу овај свој таленат). Ми, захваљујући могућности да творбом стварамо нове речи, односно захваљујући, у овом случају, морфолошком изражавању аспекта или глаголског вида, од глагола певати можемо добити и запевати, и пропевати, и певушити, и отпевати итд. Тако, кад неко почне да пева, ми ћемо рећи: Запевао је. Уколико неко раније није умео да пева или није знао да уме да пева, па је онда сазнао, па још почео и тиме да се бави, он ће поносно рећи: Пропевао сам! А уколико је дотични певач одржао и неки солистички концерт, или бар био гост у некој емисији, или учесник на неком такмичењу, водитељ ће после његовог наступа рећи: Наша нова звезда је отпевала своју песму!

Приметићете да ми у свакој од ових реченица користимо перфекат, који у српском језику има само један помоћни глагол. Каква дивота! А сетимо се да некада можемо мало и да га окрњимо, па да ни тај један помоћни глагол не буде обавезан. Онда добијамо тзв. крњи перфекат. Њега би употребио, на пример, члан жирија на такмичењу на коме наш певач учествује, кад би изненађено рекао: Види, отпевао без грешке!

Запажамо да смо у овим примерима користили глаголе свршеног вида, глаголе који именују завршене процесе у прошлости. Наш перфекат не би био толико моћан ако би се овде завршила његова прича. Ми њиме можемо исказати и радње које су се вршиле у прошлости, али не знамо да ли су се и извршиле. Стога, користећи се перфектом, ми можемо рећи: Имала је диван глас, певала је тако лепо. У овом случају, ми само карактеришемо нечију особину, нечије лепо певање. Ако кажемо: Певала је, а он ју је пратио на клавиру, ми говоримо о нечијој радњи, која је трајала, не знамо колико дуго. А ако знамо колико дуго – опет исто: Певала је читава два сата! И све ове реченице садрже у себи, приметићете, глагол несвршеног вида певати, и све оне су у перфекту и осликавају вршење радње у прошлости.

Али погледајмо мало и у будућност: Такмичење почиње у 17 часова, а жири ће у 20 часова одлучити ко је најбоље певао. Као што и сами видите, ми смо у овој реченици перфектом „је певао” означили радњу која још није ни почела да се врши. Такође, перфекат можемо употребити и за давно прошле радње, или бар за оне које су претходиле некој већ прошлој: Сазнали смо ко је победио.

Погледајмо сада ситуацију у неком другом језику. Као ни у многим несловенским језицима, ни у француском се перфекат, чувени passé composé, не може похвалити оваквим могућностима. У француском језику ситуација је компликованија, јер не постоје различити глаголи запевати, пропевати, певати, отпевати… Наиме, постоји само глагол chanter, који, у зависности од тога у које га прошло време ставимо, може имати различита значења. Тако, када желе да искажу процес који није извршен, нити на неки начин ограничен – дакле, само певати – Французи ће употребити имперфекат. Уколико је процес свршен или ограничен (у шта могу спадати и наши глаголи несвршеног вида, нпр. певати два сата, читати дуго), онда морају да употребе неко од свршених прошлих времена, којих у француском има много више него у српском. И, наравно, ни ту немају слободан избор, већ свако време има своја правила употребе. Дакле, у фрацуском језику се разлика у глаголскоме виду не изражава морфолошки, већ граматички – употребом различитих глаголских времена. А ако вам додам и лексичко изражавање аспекта, па још и систем слагања времена, па субјунктив, вероватно нико од вас неће пожелети да учи француски. Али, верујте, није то тако страшно као што звучи. И у српском језику се некада на начин сличан овоме изражавала разлика у глаголскоме виду. Данас, на сву срећу, имамо ово наше чаробно прошло време, те можемо с поносом рећи: „Наш перфекат је баш перфектан!“.

Pubblicato da Milica Marinković

Zdravo! Mi chiamo Milica Marinković, sono nata e cresciuta in Serbia. Molto presto ho incominciato a esplorare culture nuove attraverso le loro lingue. Dapprima quella inglese, poi quella francese e finalmente quella italiana. Dulcis in fundo, direi, perché quest’ultima scelta ha avuto il maggior impatto sulla mia vita. Infatti, dopo aver conseguito la Laurea e il Master in Lingue e letterature romanze all’Università di Belgrado, mi sono trasferita in Italia, dove ho iniziato i miei studi di dottorato di ricerca. In Serbia ho avuto la fortuna di essere stata borsista statale e comunale per tutta la durata dei miei studi, in Italia ho ottenuto la Borsa di studio del Governo italiano, ma il 2014 mi ha vista vincitrice della prestigiosa borsa di studio canadese Bourse Gaston-Miron, offertami dall’Associazione Internazionale degli Studi Quebecchesi (AIEQ). Dopo essermi perfezionata in Canada come ricercatrice in Letteratura francofona, ho conseguito il titolo di Dottore di ricerca presso l’Università degli Studi di Bari, anche se i miei studi e le mie ricerche non sono tutt’ora terminati. Infatti, mi ritengo un’eterna studentessa e ricercatrice e ciò si riflette sulle mie esperienze lavorative che richiedono continui approfondimenti ed evoluzioni. I miei ambiti professionali sono insegnamento, traduzione e scrittura. Subito dopo il diploma liceale ho iniziato a insegnare il francese ai più piccoli e allora ho capito che non avrei mai smesso di trasmettere le mie competenze agli altri. Ad oggi ho accumulato diverse esperienze come insegnante di francese, italiano e serbo, sia nella pubblica istruzione, nell’ambito universitario, aziendale e privato. Come traduttrice, oltre alla traduzione dei documenti, posso ritenermi orgogliosa di aver dato la voce italiana a uno dei maggiori scrittori della letteratura serba, Jovan Dučić, traducendo, insieme alla collega Valeria Uva, il suo capolavoro Città e chimere (Bari, Stilo Editrice 2015), così come a Vladan Matijević, uno dei più importanti scrittori contemporanei, traducendo il suo romanzo Lezioni di gioia (Lugo, WhiteFly Press 2015). Coltivo la mia passione per la scrittura in lingua italiana sia come autrice di romanzi (al mio attivo ci sono Piacere, Amelia, pubblicato nel 2016 dalla casa editrice barese Les Flâneurs Edizioni e In serbo, uscito nel 2019 sempre per i tipi de Les Flâneurs) e di diversi racconti, pubblicati su riviste e raccolte, come curatrice di varie antologie poetiche, come redattrice della rivista “incroci” (Bari, Adda Editore). E, naturalmente, come blogger di questo sito.

Rispondi

Inserisci i tuoi dati qui sotto o clicca su un'icona per effettuare l'accesso:

Logo di WordPress.com

Stai commentando usando il tuo account WordPress.com. Chiudi sessione /  Modifica )

Foto Twitter

Stai commentando usando il tuo account Twitter. Chiudi sessione /  Modifica )

Foto di Facebook

Stai commentando usando il tuo account Facebook. Chiudi sessione /  Modifica )

Connessione a %s...