Поезија и њена магија

Који је ваш омиљени песник? А омиљена песма? Јесте ли некада задрхтали читајући Нерудине стихове? Ја јесам. Знам, има и оних који нису и који се питају чему све то, чему писање, чему певање. И такви су постојали и раније.Питање о потреби за поезијом, о њеној корисности, рађа се у 19. веку. Тада се постављају тезе о уметности која нема своју сврху, о поезији која је бескорисна. А да ли је то баш тако и које су основне функције поезије?Она најстарија јесте друштвеног карактера. Реч је о културама у којима је поезија имала улогу учитељице, наиме, усменим путем се преносило знање са једног колена на друго. Та знања су се тако лакше и памтила захваљујући посебном ритму, великом броју понављања. Сетимо се само наше народне књижевности и улоге народног певача. Слушајући њега, народ се учио, стицао свест о својој историји и својим прецима. Романтичари ће високо ценити улогу оваквог песника и поставити га на врх друштвене лествице, одређујући га за водича човечанства, проглашавајући га гласом народа. Снагу свог друштвеног карактера поезија ће истаћи и захваљујући песницима надреализма који користе поезију као моћно оружје, као главно средство за своју борбу и револуцију.Поред друштвене, поезија има и духовну и филозофску функцију, о којој се расправљало још у античком добу. Тада је песник био сматран божјим изабраником, а његова реч је имала духовну и магијску вредност. Ипак, филозофи нису били наклоњени уметницима и видели су у поезији опасност која је претила и која је људе удаљавала од истине, а песник није био пожељан у политичком окружењу. Тек ће Аристотел имати разумевања за песништво и за уметност. Он ће у поезији видети чак добробит којом се остварују везе између језика и света.На крају, поезија се не мора односити само на народ, на свет, на заједницу. Њена лепота крије се и у интимној вези која постоји између ње саме и њеног ствараоца. Песник кроз поезију говори о својим сновима, о својој муци, о својој подсвести. Или говори његова подсвест? Однос између поезије и песника је чаробан, тајан и другима непознат, ма колико се ми трудили да докучимо смисао сваке речи. А у томе лежи још једна вредност поезије. Она има онолико значења, онолико истина, колико је и читалаца. Она је створена за уживање, за задовољство, за игру речима и гласовима и непрестано нам понавља да речи никада неће престати да нас зачуђују, узнемиравају, увесељавају, теше, опијају, укратко: да нам праве друштво.

Pubblicato da Milica Marinković

Zdravo! Mi chiamo Milica Marinković, sono nata e cresciuta in Serbia. Molto presto ho incominciato a esplorare culture nuove attraverso le loro lingue. Dapprima quella inglese, poi quella francese e finalmente quella italiana. Dulcis in fundo, direi, perché quest’ultima scelta ha avuto il maggior impatto sulla mia vita. Infatti, dopo aver conseguito la Laurea e il Master in Lingue e letterature romanze all’Università di Belgrado, mi sono trasferita in Italia, dove ho iniziato i miei studi di dottorato di ricerca. In Serbia ho avuto la fortuna di essere stata borsista statale e comunale per tutta la durata dei miei studi, in Italia ho ottenuto la Borsa di studio del Governo italiano, ma il 2014 mi ha vista vincitrice della prestigiosa borsa di studio canadese Bourse Gaston-Miron, offertami dall’Associazione Internazionale degli Studi Quebecchesi (AIEQ). Dopo essermi perfezionata in Canada come ricercatrice in Letteratura francofona, ho conseguito il titolo di Dottore di ricerca presso l’Università degli Studi di Bari, anche se i miei studi e le mie ricerche non sono tutt’ora terminati. Infatti, mi ritengo un’eterna studentessa e ricercatrice e ciò si riflette sulle mie esperienze lavorative che richiedono continui approfondimenti ed evoluzioni. I miei ambiti professionali sono insegnamento, traduzione e scrittura. Subito dopo il diploma liceale ho iniziato a insegnare il francese ai più piccoli e allora ho capito che non avrei mai smesso di trasmettere le mie competenze agli altri. Ad oggi ho accumulato diverse esperienze come insegnante di francese, italiano e serbo, sia nella pubblica istruzione, nell’ambito universitario, aziendale e privato. Come traduttrice, oltre alla traduzione dei documenti, posso ritenermi orgogliosa di aver dato la voce italiana a uno dei maggiori scrittori della letteratura serba, Jovan Dučić, traducendo, insieme alla collega Valeria Uva, il suo capolavoro Città e chimere (Bari, Stilo Editrice 2015), così come a Vladan Matijević, uno dei più importanti scrittori contemporanei, traducendo il suo romanzo Lezioni di gioia (Lugo, WhiteFly Press 2015). Coltivo la mia passione per la scrittura in lingua italiana sia come autrice di romanzi (al mio attivo ci sono Piacere, Amelia, pubblicato nel 2016 dalla casa editrice barese Les Flâneurs Edizioni e In serbo, uscito nel 2019 sempre per i tipi de Les Flâneurs) e di diversi racconti, pubblicati su riviste e raccolte, come curatrice di varie antologie poetiche, come redattrice della rivista “incroci” (Bari, Adda Editore). E, naturalmente, come blogger di questo sito.

Rispondi

Inserisci i tuoi dati qui sotto o clicca su un'icona per effettuare l'accesso:

Logo di WordPress.com

Stai commentando usando il tuo account WordPress.com. Chiudi sessione /  Modifica )

Google photo

Stai commentando usando il tuo account Google. Chiudi sessione /  Modifica )

Foto Twitter

Stai commentando usando il tuo account Twitter. Chiudi sessione /  Modifica )

Foto di Facebook

Stai commentando usando il tuo account Facebook. Chiudi sessione /  Modifica )

Connessione a %s...