Пошта (кратка прича)

Седим и чекам. Има десет шалтера и за сваким се оцртава ред. Наравно, сваки шалтер има посебну намену. Неколико њих служи за плаћањa преко поштанских рачуна, неколико других за све остале рачуне и само пар шалтера има улогу онога што је пошта некада била. Писма и пакети. О телефонима да не причамо. Ко још зовеContinua a leggere “Пошта (кратка прича)”

Храна за душу

Стицање знања о језику, култури, књижевностии уметности обогаћује нам ум и храни нам душу. Не свима, али верујем да је тако бар кадa је реч о посетиоцима нашег сајта. Ипак, на представљању једног културног пројекта, неко од присутних је рекао: „Све је то лепо, али од културе се не живи“. Ова реченица је сама поContinua a leggere “Храна за душу”

Just eat

Poznato je koliko Italijani vole hranu. Uživaju u hrani. Ponekad pomislim da je u Italiji hrana jedini stvarni smisao života, jedina svrha bilo kog dela dana, jedina stvar u koju vredi ulagati. Sve može da propadne (propast je, u stvari, očigledna u mnogo tome), ali restorani i kafići nikada. I još nešto: Italijani i ItalijankeContinua a leggere “Just eat”

Власник мога ја (прича)

Сваки пут када би месец био пун, Ирина би се давила у мору својих сумњи и питања. Ни сама није знала да су се промене њеног расположења подударале с месечевим менама и да је то трајало већ добрих годину дана. Усоталом, никада то није ни сазнала. Ипак, сваки пут када би месец био пун (аContinua a leggere “Власник мога ја (прича)”

Компаративно поређење

Наслов звучи мало чудно? Одмах ћемо га објаснити. Да ли сте икада размишљали о изразима за поређење који се користе у нашем језику? Многи од њих су очигледни и јасно нам је зашто се каже да неко ћути као риба или плаче као киша. Али зашто кажемo да неко лаже као пас, а уче насContinua a leggere “Компаративно поређење”

Песник Париза

Ни у једном граду калдрма није тако лепа као у Паризу. Париске кише нису досадне. Ни у једном граду небо није тако уметнички плаво, нити шетња тако романтична. Париз, уметничко гнездо, мајка и муза многобројних стваралаца, град у коме вам срце убрзано лупа само зато што сте у њему, подарио нам је могућност да уContinua a leggere “Песник Париза”

Без њих се једноставно не може

Ако сте прочитали моју прошлу колумну, сетићете се да смо говорили о речи која почиње на слово „р“. То је била реч роман. Међутим, поменула сам још једну реч веома битну за књижевност, а такође почиње на „р“. У питању је реч реализам. Да не буде да не знам да одржим дата обећања, позабавићемо сеContinua a leggere “Без њих се једноставно не може”

Проговорите

1. Do you speak English?2. Parlez-vous français?3. Parla italiano?Задатак за све: превести ове реченице на српски. Јесте ли их превели? Сигурна сам да знате одговоре, али хајде да их ипак напишемо и овде:1. Да ли говорите енглески?2. Да ли говорите француски?3. Да ли говорите италијански?Ако су вам одговори тачни, зашто велики број људи (увек частContinua a leggere “Проговорите”

Моћ нашег времена

Читајући овај наслов, вероватно ће многи од вас помислити да наше време и нема баш неку посебну моћ, упркос технолошком напретку и многим погодностима које наши преци (не тако давни) нису могли ни да замисле. Међутим, ако вам кажем да мислим на једно наше, српско време, глаголско време, онда вам тек можда неће бити јасанContinua a leggere “Моћ нашег времена”

Есеј

Волите ли да читате есеје? Можда волите и да их пишете? Уколико нисте сигурни да ли ћете ви то умети, ништа вас не кошта да пробате. Наиме, само порекло речи и жанра есеј то вам, на неки начин, и дозвољава. А да ли знате како је настао овај жанр?Есеј као књижевни жанр први је употребиоContinua a leggere “Есеј”