Archivi dei tag:Kratke priče

На слово, на слово Р

Правим љубитељима књижевности није потребан никакав повод да би се удубили у читање неког књижевног дела, нити имају „дане за читање“, „дане за нечитање“, „дане за нешто друго“. Они читају увек. Ипак не могу а да не прихватим идиличну слику која се ствара у нашим мислима када помислимо на зимско вече, снег напољу, а миContinua a leggere “На слово, на слово Р”

Направи паузу (кратка прича)

Не знам да ли је до менталитета, васпитања, карактера, добре воље, хороскопског знака, свега тога заједно или нечег потпуно другог, али нисам особа која бежи од обавеза и радо препушта муку неком другом. Као и (скоро) све жене из наших крајева, одрасла сам с идејом да треба да угађам и да, на неки начин, трпим.Continua a leggere “Направи паузу (кратка прича)”

Пошта (кратка прича)

Седим и чекам. Има десет шалтера и за сваким се оцртава ред. Наравно, сваки шалтер има посебну намену. Неколико њих служи за плаћањa преко поштанских рачуна, неколико других за све остале рачуне и само пар шалтера има улогу онога што је пошта некада била. Писма и пакети. О телефонима да не причамо. Ко још зовеContinua a leggere “Пошта (кратка прича)”

Храна за душу

Стицање знања о језику, култури, књижевностии уметности обогаћује нам ум и храни нам душу. Не свима, али верујем да је тако бар кадa је реч о посетиоцима нашег сајта. Ипак, на представљању једног културног пројекта, неко од присутних је рекао: „Све је то лепо, али од културе се не живи“. Ова реченица је сама поContinua a leggere “Храна за душу”

Just eat

Poznato je koliko Italijani vole hranu. Uživaju u hrani. Ponekad pomislim da je u Italiji hrana jedini stvarni smisao života, jedina svrha bilo kog dela dana, jedina stvar u koju vredi ulagati. Sve može da propadne (propast je, u stvari, očigledna u mnogo tome), ali restorani i kafići nikada. I još nešto: Italijani i ItalijankeContinua a leggere “Just eat”

Власник мога ја (прича)

Сваки пут када би месец био пун, Ирина би се давила у мору својих сумњи и питања. Ни сама није знала да су се промене њеног расположења подударале с месечевим менама и да је то трајало већ добрих годину дана. Усоталом, никада то није ни сазнала. Ипак, сваки пут када би месец био пун (аContinua a leggere “Власник мога ја (прича)”