Годишњица

„Ето, тако је за мене почео рат. Преко радија, у осам увече, као да је реч о најави за неку емисију која све нас позива да се удобно сместимо и заузмемо своје место у Савезној Републици Југославији, тада сачињеној од Црне Горе и моје Србије. Места су била подземна.“Ово је цитат из књиге коју самContinua a leggere “Годишњица”

Направи паузу (кратка прича)

Не знам да ли је до менталитета, васпитања, карактера, добре воље, хороскопског знака, свега тога заједно или нечег потпуно другог, али нисам особа која бежи од обавеза и радо препушта муку неком другом. Као и (скоро) све жене из наших крајева, одрасла сам с идејом да треба да угађам и да, на неки начин, трпим.Continua a leggere “Направи паузу (кратка прича)”

Okean u blokčetu

Prošlo je stvarno previše vremena od mog poslednjeg posta na blogu. Obaveza je uvek previše, a slobodnog vremena uvek premalo. Onda, kad to slobodno vreme konačno izmili odnekud i odluči da se malo poigra sa mnom, meni je samo jedna misao u glavi: provesti ga bilo gde osim za komjuterom. Naravno, krivac za to jeContinua a leggere “Okean u blokčetu”

Поезија и њена магија

Који је ваш омиљени песник? А омиљена песма? Јесте ли некада задрхтали читајући Нерудине стихове? Ја јесам. Знам, има и оних који нису и који се питају чему све то, чему писање, чему певање. И такви су постојали и раније.Питање о потреби за поезијом, о њеној корисности, рађа се у 19. веку. Тада се постављајуContinua a leggere “Поезија и њена магија”

Пошта (кратка прича)

Седим и чекам. Има десет шалтера и за сваким се оцртава ред. Наравно, сваки шалтер има посебну намену. Неколико њих служи за плаћањa преко поштанских рачуна, неколико других за све остале рачуне и само пар шалтера има улогу онога што је пошта некада била. Писма и пакети. О телефонима да не причамо. Ко још зовеContinua a leggere “Пошта (кратка прича)”

Anniversario

“Ecco, così iniziò la guerra per me. Alla radio, alle otto di sera, annunciata come fosse l’inizio di una trasmissione qualsiasi che ci invitava tutti a occupare i nostri posti collocati nella Repubblica Federale di Jugoslavia, composta allora dal Montenegro e dalla mia Serbia. I posti da occupare erano i sotterranei”.Questa è una citazione trattaContinua a leggere “Anniversario”

Храна за душу

Стицање знања о језику, култури, књижевностии уметности обогаћује нам ум и храни нам душу. Не свима, али верујем да је тако бар кадa је реч о посетиоцима нашег сајта. Ипак, на представљању једног културног пројекта, неко од присутних је рекао: „Све је то лепо, али од културе се не живи“. Ова реченица је сама поContinua a leggere “Храна за душу”

Just eat

Poznato je koliko Italijani vole hranu. Uživaju u hrani. Ponekad pomislim da je u Italiji hrana jedini stvarni smisao života, jedina svrha bilo kog dela dana, jedina stvar u koju vredi ulagati. Sve može da propadne (propast je, u stvari, očigledna u mnogo tome), ali restorani i kafići nikada. I još nešto: Italijani i ItalijankeContinua a leggere “Just eat”

Власник мога ја (прича)

Сваки пут када би месец био пун, Ирина би се давила у мору својих сумњи и питања. Ни сама није знала да су се промене њеног расположења подударале с месечевим менама и да је то трајало већ добрих годину дана. Усоталом, никада то није ни сазнала. Ипак, сваки пут када би месец био пун (аContinua a leggere “Власник мога ја (прича)”

Компаративно поређење

Наслов звучи мало чудно? Одмах ћемо га објаснити. Да ли сте икада размишљали о изразима за поређење који се користе у нашем језику? Многи од њих су очигледни и јасно нам је зашто се каже да неко ћути као риба или плаче као киша. Али зашто кажемo да неко лаже као пас, а уче насContinua a leggere “Компаративно поређење”